Dijagnoza

Cilj terapije hroničnog hepatitisa B je staviti bolest pod kontrolu, a time prevenirati razvoj ciroze, primarnog raka jetre i otkazivanja jetre.

 

Terapija se preporučuje prema odgovarajućim biohemijskim, virusološkim i patohistološkim parametrima.

 

Enzimi jetre (alanin aminotransferaza – ALT)

Povećanje ALT enzima označava oštećenje ćelija jetre - hepatocita. Povišeni enzimi jetre u krvi sugerišu na oštećenje jetre i bolest jetre. Serumske transaminaze su koristan marker oštećenja jetre, ali ne i specifičan za virusno oštećenje jetre, jer dosta fluktuiraju i mogu biti povišene iz drugih razloga (npr. alkoholno oštećenje).

 

Marker hepatitisa B – HBs antigen

 

Glavni marker koji dokazuju infekciju hepatitis B virusom je HBs antigen.

Ako je pacijent HBs antigen pozitivan znači da je virus prisutan u krvi zaražene osobe i potrebno je izmjeriti njegovu količinu.

Nakon pojave HBs antigena javlja se HBe antigen i on je dokaz aktivnog razmnožavanja virusa.

   

PCR test – otkrivanje virusa u krvi

 

PCR (polymerase chain reaction) analiza se radi u mikrobiološkoj laboratoriji pri Kliničkim Centrima. Ovaj test podrazumijeva potvrdu infekcije HBV  virusom kao i količinu samog virusa u krvi tj. broj kopija virusa ( kvalitativni i kvantitativni PCR).

Nalaz HBV DNA u krvi ukazuje na aktivno razmnožavanje virusa i postojanje infekcije.

Potpunu dijagnostiku HBV-a podrazumjeva genotipizacija virusa koja se ne radi rutinski jer genotip ne ograničava trajanje terapije. Osim toga pouzdano se zna da je BiH zemlja u kojoj preovladava genotip D.

  

Histološki nalaz jetre

Histološka analiza tkiva jetre (biopsija jetre) može sa većom sigurnošću da pokaže oštećenje jetre. Biopsijom jetre se postavlja dijagnoza, odmaklost oštećenja jetre, prati progresija bolesti i odgovor na terapiju. Biopsija jetre ukazuje na stepen upale (inflamacije) i stepen fibroze (fibrozno izmenjena jetra), što zajedno predstavlja pouzdan pokazatelj oštećenja jetre.