Ilustraciju za blog napravila: Aleksandra Nina Knežević

 

Mogu i ja, sve što i ti

Za blog piše: Asmir Hajduković
 

Oprostite dečko, trebate li pomoć da pređete ulicu do tramvaja? Iz razmišljanja me prene duboki muški glas. 

Mogu i sam, pomislim na kratko, ali dajem drugačiji odgovor. 

Može, hvala... Preći ćemo skupa. 

Hvatam njegov lakat svojom lijevom rukom, jer mi je desna zauzeta bijelim štapom, koji svakodnevno koristim, kao pomagalo pri kretanju. 

Nekoliko tramvajskih stanica i eto me na poslu. Kolegica mi čita dnevni i po malo pretrpani raspored za taj dan. Uhhhh... Sedam masaža, ali mogu ja to. 

U salonu se snalazim kao u svom džepu i tu mi ne treba skoro nikakva asistencija. 

 

Zašto mi treba pomoć, ili asistencija? 

Uh, pardon, skoro da zaboravim... 

Od rođenja sam visoko slabovidna osoba. Imam dva, ili tri procenta vida, što znači da razlikujem svjetlo od mraka i mogu vidjeti neke krupnije siluete. Činjenica je da mi za neke stvari treba pomoć, ali većinu onoga što radim, obavljam sam, a naročito stvari koje volim. 

Kažu mi da lijepo sviram gitaru i da imam ugodan glas dok pjevam. Doduše, često mi kažu da izgledam po malo opasno... Haha, to je možda zbog toga, što od malena treniram borilačke sportove i uživam provoditi vrijeme u teretani. Treniram i Goalball, sport za slijepe i slabovidne ljude. Igra se sa zvučnom loptom i jako je dinamičan. 

 

Možda malo neskromno, ali često me pitaju, kako to da sam tako pametan? 

Hmmm... Možda zato što jaaaako volim da putujem i obišao sam dosta svijeta? Možda i zato jer volim da čitam, pardon slušam knjige na mom telefonu? Ko će ga znati? Ali ja te stvari baš puno volim i sretan sam da ih sebi mogu i ostvariti. 

Velika porodica. Nas 14. Nas sedmorica braće i sedam sestara, ali ja ipak živim sam, jer sam to oduvijek htio. Stančić u kojem živim sam prilagodio svoim skromnim potrebama. Jako volim da kuham vegetarijanske specijalitete. Ponosni sam učesnik i takmičar na internacionalnom takmičenju u kuhanju, za osobe sa invaliditetom, koje se održalo u Turskoj. 

 

Ono što najviše volim i u čemu najviše uživam, jesu masaže. 

Školovani sam fizioterapeut i zaposlen sam u toj profesiji. Sa zadovoljstvom sam predstavljao svoju državu, na međunarodnom takmičenju u masažama, koje se održalo u Italiji. Jaka konkurencija. Učesnici iz 10tak različitih država, 50tak takmičara... Baš ja od svih njih, osvojim treće mjesto. 

Volim ja i izlaske, druženja sa prijateljima, uživam dok vozim role i trčim nekad duže, nekad kraće staze... Sve to radim, jer moj, već dinamičan život, čini još dinamičnijim. 

 

Pomaže li operacija?

Eh to već ne znam, jer nisam ni probao, a iskreno, nisam siguran, želim li uopšte probati. 

Ono što sigurno znam, da sam jako sretan u životu. Udišem ga punim plućima i grlim najčvršćim zagrljajem. Probajte i vi, jer će vam se sigurno isplatiti.

 

M-BA-00000436